Najzad smo stigli do toga da je
kupovina njive isplativija investicija od kupovine stana
hektar poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, skuplji nego u zemljama koje nas okružuju. Cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, kreće se od 10.000, 20.000 Eura pa i više i to za zemljište do koga nije dovedena struja, nalazi se negde u polju daleko od naseljenog mesta i čak nije ni blizu nekog asfaltiranog puta. Još više je zanimljivo to kako je poljoprivredno zemljište iste klase u zemljama članicama EU poput Hrvatske, Rumunije i Mađarske čak duplo jeftinije.
Manjim poljoprivrednicima je zbog sve skupljeg zemljišta, proizvodnja poljoprivrednih proizvoda sve manje isplativa pa se sigurno mnogi pitaju, ko to kupuje poljoprivredne površine.
Odmah zatim sledi i logično pitanje gde je tu računica, ako se otprilike zna kolika može biti zarada po jedinici površine i da se u toj realnoj računici praktično može izračunati, kako se kupcu većeg poljoprivrednog zemljišta ta investicija neće isplatiti ni za 20 do 50 godina. Čak je i cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u prethodnih pet godina duplo skuplja, tako da cena zakupa prelazi sve dosadašnje razumne okvire.
Mnogi poljoprivrednici odustaju od poljoprivrede jer im je cena zemljišta postala previsoka!
I da se vratimo na sam početak ovog teksta, tačnije njegov naslov, jer verujemo da mnogima nije jasno kako to da je se sada više isplati kupiti njivu nego stan i naravno, kome se to isplati. Prema nekim saznanjima, određeni broj poslovnih ljudi koji do sada nije ulagao u poljoprivredu i nije kupovao poljoprivredno zemljište, kupovao je stanove i poslovne prostore.
Međutim mnogi od tih poslovnih ljudi promenilo je mišljenje i sada umesto stanova, kupuju poljoprivredna zemljišta. Do promene u razmišljanju ljudi koji imaju višak novca i taj novac žele investirati u neku nekretninu, došlo je zbog saznanja da se sada više isplati investirati u poljoprivredno zemljište, nego u stanove. Sigurno je i to da ti neki poslovni ljudi o ovako ozbiljnim promenama u investiranju u nekretnine ne odlučuju sami, nego imaju i svoje savetnike.
Da se na tržištu nekretnina u poslednje vreme puno toga promenilo, govori i jedna informacija u kojoj se navodi da se za sumu koju bi neko izdvojio za kupovinu najskupljeg poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini u Beogradu može kupiti pristojna kuća pa čak i dvosoban stan. Poznata je i to da su pojedine oranice u Vojvodini, prodavane čak duplo skuplje od oranica približne veličine u okolini Beograda.
Procenjuje se da je cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini visoka pre svega zbog toga što se najkvalitetnija zemlja za bavljenje poljoprivredom nalazi baš u Vojvodini. Ono što se već najavljuje u budućem periodu je da će iako su oranice u Vojvodini već dovoljno skupe, cene zemljišta u ovom delu Srbije, konstantno ići na gore. U poslednje vreme najmanje poljoprivrednog zemljišta se prodalo u mestu Lipar u opštini Kula, dok je najviše oranica kupljeno u mestu Lozovik koje se nalazi u opštini Velika Plana.
Za cenu najskuplje oranice u Vojvodini u Beogradu može se kupiti kuća ili dvosoban stan!
Cene poljoprivrednog zemljišta ne poskupljuje samo u Srbiji, već se smatra kako se to dešava u celom svetu. Jedan od sigurnih razloga je to što planeta zemlja ima sve veći broj stanovnika, a hrane je sve manje i ona svakim danom poskupljuje. Što se Srbije tiče jedan od razloga zašto oranice kod nas poskupljuju je i to što je jasno da će onaj ko poljoprivredno zemljište kupi sada, istu tu zemlju moći prodati znatno skuplje kada uđemo u Evropsku Uniju.
Cena poljoprivrednog zemljišta biće znatno skuplja od onog trenutka kada Srbija uđe u EU!
Treba napomenuti kako su i brojne privatizacije poljoprivrednih kombinata u našoj zemlji uticale na poskupljenje oranica, što znači da je država sada vlasnik samo malog broja poljoprivrednih zemljišta. Jasno je kako su brojna zemljišta otišla u ruke privatnih lica (kompanija), koji sada diktiraju cenu zemljišta u Srbiji.
Poznato je kako je u Srbiju došao veliki broj inostranih kompanija, koje su se počele baviti poljoprivredom u našoj zemlji u koju su uložili izuzetno velika sredstva pa je i ovo evidentan razlog zašto su oranice u Srbiji enormno poskupele.
Iako poljoprivredna zemljišta često prodaju deca i unuci nekadašnjih vlasnika oranica, deca koja žive u gradovima nemaju nameru da dođu na selo da se bave poljoprivredom. Dok opet veliki broj poljoprivrednika iz Vojvodine i centralne Srbije ne želi da proda svoju zemlju, a zemlju ne žele naročito prodati ljudi iz Šumadije i za to postoji poseban razlog. Pojedini ne žele svoju dedovinu u Šumadiji prodavati, pre svega iz ličnih razloga i ponosa. Ima i lepih primera da sve više mladih ljudi u Srbiji odlučuje ostati na selu sa željom da se ozbiljno bave poljoprivredom.
I da rezimiramo kako je veliko interesovanje za kupovinom poljoprivrednog zemljišta u celoj Srbiji (a naročito u Vojvodini), jasno je i da slobodnih oranica ima sve manje i da su one zbog toga i sve skuplje. Najskuplje njive uglavnom se prodaju u Bačkoj, a oranice su posebno skupe kod mesta Stapar u blizini Sombora.
Kako cene poljoprivrednog zemljišta svakim danom idu na gore, saznajemo i da su oranice u Sremu takođe poskupele. Saznali smo da na cenu njiva u Sremu pa i Mačvi znatno utiče i promena namene zemlje. Osim naslednika, oranice prodaju i stariji ljudi koji se ne mogu više baviti poljoprivredom. Poljoprivredna zemljišta u Sremu, pretežno kupuju ljudi koji se bave tovom junadi i svinja, a razlog za to je što nemaju dovoljno hrane sa svojih njiva.
Što se Banata tiče tamo hektar oranice košta u proseku oko 5000 Eura, mada na pojedinim mestima ove regije pojedina zemljišta mogu biti i izuzetno skupa. Zanimljivo je da je veći broj meštana Perleza njive dobio restitucijom, međutim većina njih zemlju žele prodati, jer se ne žele baviti poljoprivredom. Zbog toga se ovi ljudi i najlakše odlučuju na prodaju svojih oranica, koje jako brzo uspeju i prodati. Ispada da nešto više slobodnih oranica ima u nekim delovima Banata, ali treba napomenuti kako deo ovih oranica nema dobar kvalitet zemlje.
Slobodnih oranica koje možete kupiti u Srbiji ima sve manje i zato su svakim danom sve skuplje!
Kako se na tržištu nekretnina puno toga promenilo, govori i podatak kako je u određenim delovima Vojvodine teško doći do slobodne oranice koju možete kupiti, dok je u delovima Vojvodine poput nekih delova Banata, prodaja poljoprivrednog zemljišta je u prethodnom periodu znatno smanjena. Mada postoje naznake da su cene poljoprivrednih zemljišta i u Banatu od prošle godine lagano počele ići na gore.
Postoji više razloga za to i ne samo u Banatu nego i u drugim delovima Vojvodine. Napomenuli smo kako veliki broj mladih prodaje zemlju koju su nasledili i odlaze u velike gradove da žive. Mali proizvođači koji još žive u selima, imaju sve većih problema i sve teže finansijski mogu ispratiti sve obaveze, a treba i zaraditi. U pojedinim situacijama nam se čini da je ponekad cela situacija u vezi nekretnina poprilično čudna pa i haotična, a zašto tako mislimo...
Navodimo podatak da se u delovima Banata pa i nekim drugim delovima Vojvodine više traže vikendice i kuće na selima, nego što ima zainteresovanih koji bi kupili njive. Saznajemo da dobrim delom vikendice i kuće u selima i malim mestima pretežno kupuju Beograđani. Jasno je da je na zainteresovanost kupaca za ove nekretnine, znatno porasla tokom pandemije virusa.
Zanimljivo je i jedno mišljenje koje smo pročitali u kome se navodi kako cenu oranice ne određuje kvalitet zemlje već njena lokacija. Dok smo opet naišli na podatak u kome se navodi da su cene oranica u Bačkoj visoke, upravo zbog kvaliteta zemlje (crnica ili černozem). Do sada se smatralo kako je kupovina stanova u velikim gradovima najisplativija investicija, međutim... Sve veća potražnja ljudi za hranom, dovela je do velikih promena na tržištu nekretnina pa se investiranje u poljoprivredno zemljište sada čak smatra i pravim biznis hitom u poslovanju mnogih poslovnih ljudi.
Integralni tekst na sajtu https://www.solis-nekretnine.com/
