Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina, a to mogu biti svi sisari, ptice a ređe gmizavci i vodozemci. U prirodi se krpelji najčešće mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage. Razvojni ciklus krpelja se sastoji iz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult).
U svakoj fazi razvoja neophodan je obrok krvi. Ženka se češće može sresti kao napasnik, može položiti jaja samo ako se nasisa krvi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: larva oko 1 mm, odrasla ženka oko 4-5 mm. Kada se nasisa krvi može dostići veličinu zrna graška i veće. Žive oko godinu dana, ređe duže. Krpelji imaju složen usni aparat, koji im omogućava da se čvrsto zabodu u kožu domaćina i tako ostanu sve dok se ne nasisaju krvi i sami otpuste.
U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:
- Tvrdi krpelji (Ixodidae)
- Meki krpelji (Argasidae)
- Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua
Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina. Najbolje je pozvati firme koje se bave dezinsekcijom i imaju iskustva sa uništavanjem krpelja. Na svoju ruku je teško postići zadovoljavajuće rezultate, a radi se o opasnim insektima tako da ne treba eksperimentisati.
