Poštovana, vi zapravo hoćete da napravite kompost, a ne humus od pokošene trave ? :)
Šta uraditi sa pokošenom travom ?
Kompostiranje je veoma korisna tehnika pravljenja organskog djubriva i poznato je još od davnina. Prvo i najvažnije je da nikako sveže pokošenu travu ne ubacujete u bure jer time ćete samo napraviti smrdljivu smesu, a taj smrad pokošene trave iz bureta će naterati komšije da vam zovu komunalnu policiju da vas kazni ili će vas i sami kritikovati zbog toga. Sigurni smo da i vi sami ne želite da zagadite vazduh oko vas koji dišete. Znači, idemo redom, korak po korak kako se pravi kompost - djubrivo od pokošene trave – sena a da to bude bezbedno, ekološki i što bi se reklo domaćinski.
Seno odnosno sušena trava – suva trava je pogodno za pravljenje komposta. Košena trava je bogata azotom, fosforom i kiseonikom. U fazi košenja, kada se pokosi ona sadrći i do 80% vode. U takvom stanju nije pogodna za kompost pa se mora vlaga smanjiti bar za polovinu. Potrebno je da seno bude izloženo jakom suncu dan-dva. Na selu ljudi recimo mali stog sena kvase vodom onoliko puta koliko je potrebno da se seno ne pretvori u kompost, što je otprilike 2-3 meseca do primene djubriva, u zavisnosti od uslova. Preporuka je da se za pripremu komposta ne koristi samo sveže pokošena trava, već da se ista malo prosuši posle košenja a zatim da se pomeša da malo lišća i suvim grančicama. Na taj način se dobija vrlo kvalitetno đubrivo. Takođe, pokošena trava se može vrlo lepo iskoristiti i za pravljenje tečnog đubriva, za malčiranje ... itd.
Savršen kompost se ipak pravi malo duže i vreme potrebno da se napravi organsko đubrivo je oko 1 godinu. Pri tome, za kompostiranje se koristi i kreč. zatim kopriva, razno mesnato lišće, granje, ostaci hrane, masnoća, izmet (kokošinjci, balega, lajna ... itd). Proizvođači komposta koji se može naći i na pijacama ili u poljoprivrednim apotekama tačno znaju recept kako se brzo pravi đubrivo.
Na kraju krajeva, ako imate voćke u svom dvorištu onda je poželjno da obavite malčiranje sveže košenom travom. Oko voćki izriljajte ako niste već a zatim pokrijte kompletno sveže košenom travom. Na ovaj način ste zaštitili voće od korova, kvalitetno nađubrili i to dugoročnije jer se voće postepenim truljenjem trave odlično hrani i razvija. Bašta takođe traži malčiranje jer će paradajz recimo imati zdrav plod, patlidžani neće pucati kad je stablo malčirano. Takođe i vinova loza voli ovo djubrivo, ribizla, malina, kupina ... itd.
Najgore od svega je kada se košena trava osuši i spali jer se time zagađuje okolina, uništava djubrivo, a praktično se na taj način uništava korisna materija ... zato smo srećni što i Vi želite da vaš travnjak učinite pravom malom oazom koja je samoodrživa !
