Postoje razne vrste peruti
Žuta perut nije ni malo bezazlena!
Pojava bele peruti na temenu glave je veoma česta i potpuno bezazlena. Ona ukazuje na neravnotežu sebuma, a javlja se kao rezultat loše ishrane, hemijskog oštećenja kose ili spoljnih uslova.
S druge strane, ako primetite žutu i masnu perut na kosi, ne bi trebalo da je ignorišete. Ukoliko žuta perut ne nestaje ni posle tretmana šamponima protiv peruti, moguće je da se radi o seboreičnom dermatitisu.
Seboroični dermatitis je česta, hronična dermatoza koja se obično lako prepoznaje. Perut, kao najblaža forma seboroičnog dermatitisa, javlja se kod 15-20% opšte populacije. Promene su nešto izrazitije kod muškaraca nego kod žena.
http://www.youtube.com/watch?v=6TA-GMNwtEs
Ovo oboljenje kože manifestuje se na poglavini, obrvama, licu i na grudnom košu u vidu crvenila i perutanja, nekada praćenog svrabom.
Kod nekih ljudi, nema vidljivog zapaljenja, već se samo javlja izražena perut, nekada praćena svrabom, dok je kod drugih baš crvenilo i svrab dominantno. Problem je češći kod ljudi koji imaju pojačanu aktivnost lojnih žlezda, odnosno seboreju, i nekada je udružen sa aknama.
Problem je moguć i kod ljudi koji imaju suvu kožu, a preosetljivost na prisustvo ove gljivice.
Kada se javlja seboreični dermatitis?
Problem seboroičnog dermatitisa javlja se u pubertetu ili posle 20. godine, kada se sastav kože menja pod uticajem hormona, ali kod nekih ljudi i tek u starijoj dobi, posebno kod nekih neuroloških oboljenja kao što je Parkinsonova bolest, ili posle stresnih događaja, uključujući i npr. infarkt miokarda.
Poremećaji imunološkog sistema izazivaju određene oblike seboroičnog dermatitisa koji se teže kontrolišu.
Pogoršanja seboroičnog dermatitisa javljaju se često sezonski, u prelaznim periodima, s jeseni ili proleća, nekada se izrazito pogorša kada je klima topla i vlažna, a kod nekih ljudi je povezana sa stresnim periodima.
Kako se leči?
Seboroični dermatitis ne može da se spreči, jer je u pitanju sklonost, odnosno nasleđe svojstva kože. Takođe, ne može da se trajno izleči, mada može sam od sebe da se smanji ili čak sasvim nestane, sa starenjem i promenom sastava kože.
Ipak, problem se veoma uspešno rešava posebnom negom kože različitim kremama i šamponiam koje sadrže antigljivične lekove i supstance, od ulja čajavca, preko cink-piritiona i selenijum sulfida, do različitih azola, među kojima je i ketokonazol.
autor teksta