Zdravo svima. Zovem se Jelena i živim u Beogradu. Lečim se uglavnom privatno jer nemam živaca da čekam u red danima po domovima zdravlja. Znam da će me sada neko razumeti, a neko će reći - blago njoj, ima pare pa se leči kod privatnika !
Međutim, realnost je nažalost takva da nit imam nešto para nit sam od onih koji stalno kukaju kako im ništa ne valja u državnim bolnicama, ambulantama ... itd. Ne vredi mi ništa zdravstveno osiguranje i zdravstvena knjižica kada moram čekati da se moja bolest pogorša iskomplikuje. Brigu o zdravlju uzimam onda u svoje ruke - moj život, moja stvar.
Kao iskusan pacijent, vidim da je ceo ovaj naš zdravstveni sistem prso odavno, ne zna se tačno kada je to bilo ... ali problema ima itekako.
Moje iskustvo želim da podelim sa vama, a odnosi se na to kako ćete proći ako odlučite da se lečite kod privatnog lekara.
PRIVATNI LEKARI U BEOGRADU
Najpre, privatnih lekara u Srbiji ima mnogo a u Beogradu (logično) najviše. Zapravo, da stvar bude još gora, čak su i oni koji prepodne rade u državnoj ustanovi, popodne već u nekoj privatnoj ... rade dodatno za unuke, nezaposlene ćerke ili još mesec-dva do penzije.
Lično iskustvo sa lekarima:
- Odlazak kod privatnog lekara u blizini je vrlo rizično iz razloga što je taj lekar možda danas prilično umoran i stresiran pa ne može da vam se posveti maksimalno. Ovo je inače i pravi uvod u sledeći tekst ispod :)
- Uglavnom su lekari stručni i znaju svoj posao, ali, takođe ima mnogo lekara koji misle da znaju nešto, a u stvari su đaci ponavljaci i nemaju pojma sa lečenjem, dijagnostifikovanjem bolesti ... itd. Drže ordinaciju u kući, istovremeno vrše pregled i spremaju zimnicu.
- Pristup pacijentu je često uslovljen novčanim iznosom - da se plati još malo ili se uradi još neka bespotrebna analiza.
- Orijentaciono pregled kod privatnih lekara u Beogradu se kreće od 2000 - 5000 dinara i više, i uglavnom su sve specijalisti medicine. Cenovnici na web sajtovima često nisu tačni pa morate pozvati poliklinike radi pravih informacija.
- Laboratorijske analize (krv, urin, brisevi, tumor markeri) kao i snimanje (EKG, UZ, Rentgen ... itd) kreću se takođe od do i trebalo bi da najpre proverite cene jer su velike razlike od laboboratorije do laboratorije. Laboratorija sada ima na svakom ćošku kao pekara i kladionica.
- Lekari koji rade ovaj odgovoran i stresan posao kao multifunkcijski uređaj multimedicinarno ( rade u državnim domovima zdravlja i u privatnim klinikama), najčešće svoje pacijente iz državnih šalju u privatnu kliniku jer se tamo manje čeka i brže se završavaju analize i pregledi. Lično sam se uverila.
- Privatne poliklinike angažuju honorarno lekare i zakazivanje pregleda se obavlja dan-dva-tri ranije kada lekar može doći da vas pregleda. Ovaj tip poliklinika ima u praksi najniže cene pregleda.
- Veći broj privatnih lekara ne zna da da pravu terapiju ili često daje pogrešnu terapiju, blažim / slabijim lekovima (slab lek ne škodi a i ne leči). Čula sam takođe da se sve više ljudi (razočarani u doktore) odlučuje za lečenje lekovitim biljem jer trave leče a lekovi škode. Sećam se da mi je lekar opšte prakse bol u stomaku i predelu rebara izlečio kompotom od šljiva !...
"Gospodine, kako ste vi uopšte živi kad nemate srce ? Ali doktorka, meni je srce na levoj strani ... ako nemate ništa protiv ? ) - Lečili su me od upale pluća Hemomicinom i brufenom mesec dana i na kraju sam morala promeniti doktora i primati injekcije da se izlečim. Srećom pa ima i dobrih lekara po domovima zdravlja, onih koji hoće da vas saslušaju.
I na kraju želim da pohvalim lekare na VMA, zatim veći broj stručnjaka u Kliničkom centru kao i specijaliste zdravstvene ustanove Narodni Front. Ako imate vremena da čekate, ne žuri vam se, zato što su redovi jako veliki i zakazivanja traju mesecima, onda nemojte trošiti novac jer, uostalom javna je tajna da skoro sve privatne poliklinike žive od nestrpljivih pacijenata.
Želela sam da postavim linkove ka sajtovima privatnih poliklinika koje su po meni najbolje u Beogradu ali sam se predomislila, da ne uvredim one nove koje se trenutno otvaraju. Takođe, moje viđenje stvari je na nivou Beograda a tek mogu misliti kako je u unutrašnjosti Srbije. Možda je situacija nešto bolja ?
