Iako od epilepsije oboleva nemali broj pasa, pravilno dijagnostikovanje ove bolesti je dosta teško. Reč je o poremećaju funkcije mozga uzrokovanom patološkim procesima u mozgu i u organizmu uopšte, ali i raznim lokalnim poremećajima. Drugim rečima, epilepsija je specifičan način reagovanja mozga na različita patološka stanja. Manifestacije bolesti su iznenadni napadi gubitka ili poremećaja svesti praćeni opštim konvulzijama, pojedinačnim grčevima, slinavljenjem i izbijanjem pene na usta i nos, povraćanjem, uriniranjem i defekacijom.
Uzroci
Mnogobrojna veterinarska istraživanja utvrdila su da je najčešće reč o urođenoj sklonosti za epileptički način reagovanja mozga. U takvim slučajevima, epilepsija se javlja kod pasa između prve i četvrte godine života, a samo izuzetno pre ili nakon ovog perioda.
Lokalni uzroci pseće epilepsije su urođene ciste na mozgu, hidrocefalus, povrede mozga, tromboze, krvarenja, arterioskleroza, upalni procesi koji su posledica virusa i bakterija itd.
Takođe, epilepsija kod pasa može biti izazvana i nekim opštim procesima u organizmu, poput trovanja, metaboličkih poremećaja, uremije, hipoglikemije i sl.
Tok napada
U određenom momentu, bez bilo kakvih lako uočljivih razloga, pas postaje jako uplašen, zapanjeno gleda napred kao da je ispred sebe video neko zastrašujuće biće. Lagano počinje da se povlači unazad, ali već nakon 2-3 koraka zadnje noge mu se ukoče. Pas ostaje ukopan u mestu, kao da mu neko gura zadnji deo tela. Nastupa panika, padanje na bok, a sve 4 noge se nekontrolisano mrdaju.
U trenutku rušenja mišići su najčešće već zahvaćeni snažnim grčevima, što dalje uzrokuje zabacivanje glave unazad. Zenice psa prestaju da reaguju na svetlost. Nekontrolisano lomatanje nogama ubrzo se pretvara u pokrete poput galopiranja. Sekret koji se skuplja u nosu i ustima može izaziva izbijanje pene na ustima sa prisustvom krvi koja curi iz jezika ugriženog zubima koji škljocaju. Tokom trajanja grčeva ili neposredno nakon njih, često dolazi do uriniranja ili defekacije.
Dužina napada može biti različita. Po završetku pas miruje u ležećem položaju, lagano trepće očima i umiruje mu se vilica. Kada ustane, pas je dezorijentisan i ne reaguje na zvukove iz okruženja, kao da je gluv i slep. Napad obično traje od desetak sekundi do 2-3 minuta, ali vlasniku koji prvi put vidi psa u takvom stanju to će izgledati kao čitava večnost. Kontinuitet napada je takođe različit. Na početku su napadi retki, na svakih 4-5 meseci, a kasnije postaju sve učestaliji, naročito ako se pas ne leči.
Prognoza
Budućnost psa obolelog od epilepsije vrlo je neizvesna. Kod pasa koji imaju česte napade prognoza je nepovoljna. U slučajevima simptomatske epilepsije lakše se mogu otkriti uzroci, pa je i prognoza povoljnija.
U svakom slučaju, vlasnik treba pažljivo da beleži svaki napad, kako bi se znalo koliko su napadi česti i koliko traju. Ti podaci mogu biti od velike korisiti veterinarima pri određivanju metoda lečenja. Nekada i najsitniji detalji i naizgled nebitna zapažanja mogu imati presudni značaj u terapiji i tretmanu psa.
Lečenje
Kao i kod ljudi, lečenje epilepsije kod pasa je individualno i usmereno na suzbijanje napada u smislu smanjivanja njihovog intenziteta. Pas se ne leči tokom samog napada, ali vlasnik može preduzeti određene mere koje mu je veterinar preporučio koje će delimično ili potpuno sprečiti samopovređivanje i samoranjavanje psa.
Važno je znati da kuje koje imaju probleme sa epi napadima ne treba pariti, jer tokom štenjenja često uginu.
Posetite portal ljubiteljipasa.com
